Plaća pravde

Tamna i crna, kao sudba roblja,
Gluha tišina pala povrh svijeta,
A sred tog mira, sred tog silnog groblja,
Duša mi trpi - ruka dršće speta -- -

Samac sam jadu pod zamahe pao,
Javorov listak vjetar je zaneso —
Muči me onaj prigušeni »jao!«
Što je to?... sad ko cijel da dom se streso!

Strašno i grozno - svaka moja žila
Pukla ko žica plašno podrhtava,
Krvca se burna grozom oledila -
Koža se ježi - čelom širi strava - -

Ruka mi klonu - grčevito oko
Zvijezda ko mutna u tu tminu gviri — —
Jao! čuj glase ko s groba duboko,
Očajni uzdah sobom mi se širi.

Očajni uzdah, nada ko kad mrije,
Svija se zmijski uza škrgut kosti!
Uzlom se tako bič o žrtvu vije —
Zdvojnik, čuj, vapi: »Prosti, Bože, prosti!«

Lepeću krila, munja trag im piše,
Paklena moć im, olovno im perje -
Sumpornim dahom zamah im odiše
Prosipljuć zrakom goruće iverje - -

Slušam - a čelo gusti znoj mi znoji,
Leden ko kapi ponornice krši - -
Strahom i grozom živci speti moji
Koče se — jao! pravda pravdu vrši!

»Ti si me kleo - teška bila kletva,
Pjesmom se k nebu tvoja trgla bijeda,
Prokleto sjeme — prokleta mi žetva,
Zmijskim me zubom miso ta izjeda!«

Slušam, - od straha srce moje trne - -
Lepeću krila i grohoću kosti;
Bič ko da puca, i sred noći crne
Uzdah se čuje: »Prosti, Bože, prosti!«

»Prosti, ha, prosti!« - glas mu odgovara
Timorjem ko kad mrijuć grom se gubi;
Prati tu rugu kletva nebogara,
Uzdisaj žrtve - izdaja ju ubi!

»Smiluj se, smiluj« - usna stenje suha,
»Prosti, ah, prosti!« - teške prsi hriplju!
Mozak izgara! sred tog groboduha
Kosti si gloduć Jude zubi škriplju — — -

- Božji si bio - svoj da spasiš narod
Izdo si Boga - svoju prodo braću,
Pučkoj si sreći imo biti zarod,
Zgazio krst si - za kukavnu plaću!!

Da ti je suzom zemlja potopljena,
Krvavim znojem svemir opit prazni,
Još ni početka tvojim patnjam nema -
I Bog je preslab, da izdaju kazni!

Bludnoj si koži meku postelj stero,
Tlačeni brat tvoj dok na zemlji snio,
Sirotu bijednu s kolibe istjero
Judin za dinar - proklet, proklet bio!!

Proklet i proklet! - jeka odgovara,
Timorjem ko kad lomeć grom se gubi -
Prati ju uzdah roba-ubogara,
Hripanje žrtve, što ju kletnik ubi!

Klonu mi ruka - grčevito oko
Mutna ko zvijezda u tu tminu gviri - -
Gluhom tišinom ko s groba duboko
Prigušen jecaj još se sobom širi - - -

San bje ... il java ...? usna moja šanu,
S čela mi plamnog kaplja pala znoja -
Golgotski na put krvolika kanu
Tvojih rad jada, domovino moja!